O projektu

Projekat, Protiv zaborava – četiri logora II Svetskog rata u Beogradu, bavi se kulturom sećanja; sećanjem na četiri koncentraciona i logora smrti u II Svetskom ratu u Beogradu. Istorija logora i njihove žrtve instrumentalizovani su od strane političkih partija još od 80ih godina prošlog veka, a inicijative nevladinih organizacija da se obnove sećanja mediji i političari su uglavnom ignorisali. Na osnovu evropskih iskustava u obeležavanju sećanja na II Svetski rat, projekat će razmotriti različite konceptualne, etičke i političke pristupe u predlozima za obnavljanje sećanja na beogradske logore. Projekat čine četiri grupe aktivnosti, koncipiranih tako da dosegnu do što je moguće više različitih društvenih grupa:

1. Četiri javna događaja (muzički, dramski i vizuelni) baviće se sećanjem na period II Svetskog rata, dok će završni ekspertski okrugli sto sa direktnim učešćem javnosti u dijalogu otkriti činjenice o logorima i komentarisaće načine obeležavanja sećanja na logore.
2. Zidne novine koje će se distribuirati po celom Beogradu sadržaće tekstualni aspekt projekta. Takođe, uključiće i predratnu situaciju koja je dovela do rata i logora ,sve do današnje politike sećanja. Tekstovi zidnih novina u punom obimu biće objavljeni na web stranici projekta.
3. Četiri dokumentarne TV emisije koje će prenositi 10 lokalnih i 1 nacionalna TV stanica biće dostupne će biti i građanima van Beograda. Ovo je posebno važno jer je nacionalistička politika poslednjih vlada u tretiranju sećanja na II Svetski rat uglavnom bila usmerena na te građane.
4. Interaktivna web stranica vezana za društvene mreže obuhvatiće i dokumentaciju i tekstove na temu logora. Ova aktivnost omogućiće javnosti da doprinese prikupljanju materijala i da reaguje u realnom vremenu na tekstove i medijske najave projekta.

Glavni cilj projekta je proširenje saznanja javnosti o istoriji četiri logora, o žrtvama, kao i iniciranju javne debate o konceptualnim i etičkim osnovama obeležavanja sećanja na njih. Inicijative projekta biće usmerene na legitimizaciju javnog preispitivanja i na najšire moguću javnu debatu o periodu II Svetskog rata i o logorima. Namera je da se spreči zloupotrebai instrumentalizacija istorije od strane bilo koje političke partije na vlasti u državi ili glavnom gradu i ogranići mogućnosti da se snagom vlasti diktira istorijska sećanja kroz spomenike, ritualne komemoracije i školske knjige.

Inovativnost i jedinstvenost projekta je u kombinovanju različititih aktivnosti, kulturnih i umetničkih, sa ciljem da informiše nego i da emotivno angažuje različite društvene grupe. Do sada, debate o sećanju održavane su uglavnom unutar ekspertskih ili političkih krugova, a javnost je bila obaveštavana samo na tehnički i formalan način, kao na primer kod osnivanju komisije i o izboru njenih članova ili o održavanju dana sećanja. Ovim projektom, javnost će kroz javne događaje, web stranicu i TV programe biti uključena u procese razmišljanja kao pretpostavke za raspravu i javni diskurs o sadržaju i oblikovanju kulture sećanja. To znači da će javnost moći da da doprinos kod predloga planiranja spomenika, komemoracija i sadržaja školskih udžbenika.

Javni događaji:

1. Performans sa temom zemlje na kojoj su bili logori biće održan u javnom prostoru tako što će se građanima – prolaznicima deliti zemlja sa logorskih lokacija da bi im se skrenula pažnja na masivna grobišta i ukazalo na to da se zemljište na kojem su bili logori prodaje privatnim preduzimačima za gradnju trgovačkih centara.
2. Izložba crteža i artifakata koje su stvarali zatočenici beogradskih logora – izvedba u saradnji sa Muzejom istorije Jugoslavije.
3. Prezentacija celovečernjeg filma „Deveti krug“ i dokumentarnih filmova sa temama o logorima II svetskog rata, sa problematizacijom načina na koji su koncentracioni logori i proganjani interpretirani u jugoslovenskom filma i prevage dokumentarnog nad igranim filmom.
4. Inscenacija drame “Himmelkommando“ Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića u kombinaciji sa romanom Đorđa Lebovića „Semper idem“. („Dosada u našoj literaturi nije bilo tematski i senzibilitetski srodne knjige koju biste se usudili staviti u istu rečenicu sa porodičnim ciklusom Danila Kiša – pravo remek delo XXI veka u srpskoj knjižnosti“ ’ Teofil Pančić, Vreme, maj 2006).

Zidne novine: Svako izdanje zidnih novina tretira posebnu temu. Novine će sadržati abstrakte tekstova, sa referencom na puni tekst članka koji će biti objavljen na web stranici projekta. Novine će pored tekstova sadržati i arhivske i savremene fotografije. Zidne novine će se distribuirati u celom Beogradu (lepljenjem na zidove i kačenjem na oglasne table kulturnih i javnih institucija). Teme su:

1. Zemlja – uključujući istoriju zemljišta na kojem su bili logori – kako je odlučeno da se tu lociraju logori i kakve su sve posleratne ideje plasirane o načinu obeležavanja logora i njihovih žrtava na datim lokacijama. Takođe će se tretirati problem restitucije imovine u svetlu prodaje logorskih lokacija za gradnju tržnih centara i zgrada. Ovom temom biće obuhvaćena i sudbina Roma, koji su kao marginalizovana grupa i pre drugog Svetskog rata bili predodređeni za smeštaj na Starom sajmištu.
2. Izdavaštvo – zidna novina će za svoju temu imati i sudbinu dve izdavačke kuće koje su osnovali Jevreji pre II rata – Geca Kon i Nolit – njihovim predratnim aktivnostima, otporu fašističkim i rasističkim zakonima, njihovim sudbinama u ratu i posle njega.
3. Zakoni i otpor – posvećen učešću lokalnih institucija u proizvodnji fašizma (predratni rasistički i antikomunistički zakoni i sprovođenjem ovih zakona u toku rata od strane nacista), a baviće se posleratnim pravnim procesima protiv kolaboracionista kao i repatrijacijama žrtvama i državi. U drugom delu novine koji će se posebno štampati tretiraće se članci u medijima koji pokazuju otpor rasnim zakonima pre i u toku rata.
4. Četvrte zidne novine posvećene su politici sećanja i komemoraciji kroz knjige, filmove i spomenike. Knjige – svaka dekada imaće poseban članak o knjigama iz tog istorijskog perioda. Tako će se omogućiti komparativna analiza i pregled pojedinih politika sećanja. Tekstovi će se baviti i načinima na koje se tretiraju logori u filmovima i u spomeničkoj kulturi.