Jevrejsko pitanje
O prisili i nemogućnosti da se bude Židov
Centar CZKD i Učitelj neznalica i njegovi komiteti vas pozivaju na okrugli sto JEVREJSKO PITANJE – O PRISILI I NEMOGUĆNOSTI DA SE BUDE ŽIDOV. Okrugli sto se održava 19. maja 2015. godine u 12.00 časova (podne) u Centru za kulturnu dekontaminaciju – Centar CZKD, kao četvrti umetnički događaj u okviru projekta “Protiv zaborava – četiri logora u Drugom svetskom ratu u Beogradu”.
“RANJENIK: Čim sam poodrastao, otišao sam u svet. Promenio sam mnogo zanimanja. U dvadesetoj godini postao sam član Partije. Živeo sam ilegalno. Imao sam lažno ime. Pravo hrišćansko. Kad su fašisti došli nisam našao za shodno da im se predstavljam pravim imenom. Jesi li sad zadovoljan?
ČOVEK POD KAPOM: Krio si veru svojih otaca?! Trebalo je da budeš ponosan što si Jevrejin.
RANJENIK: Ja sam imao pametnija posla.
ČOVEK POD KAPOM: Plašio si se patnji i stradanja.
RANJENIK: Nije mi se stradalo zbog krštenice.
ČOVEK POD KAPOM: Tvoja braća stradaju zbog toga i zbog takvih kao što si ti!
ČOVEK POD KAPOM: Zbog izroda kao što si ti mi ćemo propasti. Zbog vas je sve ovo! Bunkeri, peći… Sve!
RANJENIK: Ne popuj više! Da si se borio, umesto što si se svako veče klanjao pred Torom, ne bi bio ovde.”
Nebeski Odred – Đorđe Lebović, Aleksandar Obrenović
Ovaj razgovor između članova Nebeskog odreda ispred i u službi gasne komore je groteskni primer rascepa u jevrejskoj zajednici koji je počeo krajem 18. veka i traje do dan danas.
U procesu liberalizacije/ konzumerizacije zapadnog sveta, Jevreji su insistirajući na svom svojstvu – jevrejstvu, postajali izazov za sve pristupe: izazov za univerzalno mišljenje kao Čovek ili Građanin, izazov za nacionali pristup do Drugog svetskog rata kao nacija bez države, i izazov za kapitalizam – konkurenciju.
Rascepi su nastajali i u jevrejskoj zajednici – u religijskom smislu nastajala je moderna jevrejska religja sa svim svojim strujama, kao i naučni pristup jevrejskoj veri i filozofiji, nastajao je zajonizam – jevrejski nacionalni pokret, i Jevreji su postajali posebna interesna grupa kao srednja klasa. Kao pojedinci mnogi su asimilovani – postajali hrišćani ili ateisti, tj. prihvatali univerzalne filozofije i politike – liberalizam i socijalizam.
Ti rascepi, naravno, nisu bili naivni, pratile su ih različite političke i ekonomske formalne i neformalne represije i diskriminacije, do pogroma i fizičkog uništavanja Jevreja, čak i onih koji su postajli hrišćani ili se deklarisali kao ateisti. Teorijsko pitanje – Jevrejsko pitanje – imalo je životne posledice.
Posle Drugog svetskog rata diskusija se nastavila i kroz pitanja kao što su: nacizam kao deo modernizma, uklučujući nauku i prosvetiteljstvo, kapitalizam i kolonijalizam, liberalizam i humanizam; stečena prava žrtava i pitanje komemoracije.
U međuvremenu Evropa je prošla dug proces rekonstrukcije i klasne restabilizacije i relegitimacije. Danas, skoro ista retorika i debata od pre 100 i 200 godina u vezi sa Jevrejskim pitanjem, i isti zakonski mehanizmi spajanja i odvajanja, delegiranja i diskriminacije, mogu da se čuju pod terminima interkulturni dijalog, istorijski dijalog i inkluzija. Danas se “jevrejsko pitanje” ne odnosi samo na Jevreje, već i na sve druge razlike – na one religiozne, etničke, nacionalne i rodne razlike koji međunarodne organizacije poput UN i EU, a prema tome i pojedinačne države određuju kao manjine, ali pogotovo na one ključne klasne razlike koje međunarodne i državne politike biraju da gurnu pod tepih.
O tim mehanizmima i politikama, istorijskim i današnjim, diskutovaćemo čitajući sledeće tekstove:
12:00 Nebeski Odred – Đorđe Lebović, Aleksandar Obrenović
Diskusija
13:30 Valter Benjamin 1892 – 1945, Mračna vremena – Hana Arent
Diskusija
15:00 Prilog jevrejskom pitanju – Karl Marks
Diskusija
16:30 – 17:30 pauza
17:30 Viktorija – Đorđe Lebović
Diskusija
19:00 Istorijsko – filozofske teze – Valter Binjamin
Diskusija
20:30 O prisili i nemogućnosti da se bude židov – Jean Amery
Diskusija
Razgovaraju: Đokica Jovanović, Nebojša Milikić, Alpar Lošonc, Dragomir Olojić – Oluja, Branimir Stojanović i Noa Treister – izbor i uredništvo tekstova, Gordana Lebović – rediteljka, Vladimir Aleksić i Pavle Pekić – glumci, i publika
Preuzmite reader za seminar sa ovog linka.
Projekat su finansirali:
EVROPSKA UNIJA
MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA
ROBERT BOSCH STIFTUNG
